Маљковић Стипан избавља Мерданагића Мују 0001    Кад зацвили тридесет сужања 0002    У тавници брињског капетана 0003    И пред њима Мерданагић Мујо, 0004    Сужњи цвиле јутром и вечером, 0005    Мујо цвили и ноћи и даном. 0006    Једно јутро рано подранио 0007    У тавници брињског капетана, 0008    Па на мазгал главу наслонио, 0009    Истом жарко обасјало сунце, 0010    Он се жарким сунцем приговара: 0011    „Жарко сунце, јеси л’ обасјало, 0012    Јеси л’ нашу Лику огријало, 0013    А и моју у Рдучу кулу, 0014    И у њојзи остарилу мајку, 0015    Је л’ ми мати јоште у животу, 0016    Спомиње ли Мују јединога? 0017    Ево твога у тавници Мује, 0018    У тавници брињског капетана 0019    Све дан по дан дванаест година, 0020    Већ на мени кожа испуцала, 0021    По пуклинах порасла машина. 0022    Већ је мени гвождје додијало, 0023    Мени халка вратак приглодала, 0024    На голе се жиле ослонила, 0025    Букагије ноге прежуљале, 0026    На голе се кости ослониле.“ 0027    Повикује брињског капетана: 0028    „Господине, брињски капетане! 0029    Јеси л’ јутрос рано подранио, 0030    Ти сједиш ли у својој одаји? 0031    Послушај де сужња невољника, 0032    Гдје ти сужањ у тавници цвили, 0033    Тужан сужањ Мерданагић Мујо. 0034    Ево има дванаест година, 0035    Како си ме метно у тавницу, 0036    Већ ми никад ни мукает ниси, 0037    Вавик јадан лежим у тавници, 0038    Никад не знам, кад ми лито дође, 0039    Лито прође, кад ми зима дође. 0040    По чем знадем, кад ми лито дође? 0041    Кад дјевојке на воду проходе, 0042    Са мазгала мене довикују: 0043    „ „О Турчине Мерданагић-Мујо! 0044    Знаш ли, Мујо, да је лито дошло? 0045    Свака се је трава расцвитала, 0046    Сва је Мујо, гора пролистала.“ “ 0047    Кроз мазгале цвиће пробацују, 0048    По том знадем, да је лито дошло. 0049    По чем знадем, да је зима дошла? 0050    Кад дивојке на воду проходе, 0051    На мазгале мене довикују: 0052    „ „О Турчине Мерданагић-Мујо! 0053    Знаш ли, Мујо, да је зима дошла? 0054    Сва се, Мујо, трава осушила, 0055    А са горе листак опануо, 0056    Нашу земљу снијег притиснуо.“ “ 0057    Кроз мазгале груде пробацују: 0058    „ „Ето т’, Мујо, снига бијелога!“ “ 0059    По том знадем, да је зима дошла. 0060    Још ме сунце није огријало, 0061    Господине, то није јуначка! 0062    Јал ме цини, јал главу одсици, 0063    Тавница је кућа необична, 0064    Ја се муци научио нисам.“ 0065    Тако цвили Мерданагић Мујо. 0066    Мисли Мујо, да нико не чује, 0067    А слуша га кићена дивојка, 0068    Ћи Ружица брињског капетана. 0069    Када чула сужња невољника, 0070    Па потече ћаћи у одају: 0071    „Ја мој ћаћа, брињски капетане! 0072    Теби сужањ у тавници цвили, 0073    Тужан сужањ Мерданагић Мујо, 0074    Ево има дванаест година, 0075    Да ти никад није зацвилио, 0076    Ја те молим, зовни тавничара, 0077    Нек отвори камену тавницу, 0078    Нек извади сужња из тавнице, 0079    Па ти види Мерданагић-Мују.“ 0080    Када чуо брињски капетане, 0081    Он повика тавничара Јуру: 0082    „Службениче, тавничару Јуре! 0083    Изведи ми сужња из тавнице, 0084    Љуту змију Мерданагић-Мују 0085    И још с њиме тридесет сужања, 0086    Да их питам, што је њима криво.“ 0087    Службеник му отвори тавницу, 0088    Изведе му сужње из тавнице, 0089    Сви се сужњи њему поклонише 0090    Посли главе Мерданагић-Мује, 0091    Њему вели брињски капетане: 0092    „О Турчине Мерданагић-Мујо! 0093    Што си бољи од ових сужања, 0094    Па ми не ћи Богу назовнути, 0095    А не ћи се мени поклонити?“ 0096    „ „Господине, брињски капетане! 0097    Ја сам теби Бога назовнуо, 0098    А нисам се теби поклонио. 0099    Мени моја вјера не доноси, 0100    Господине, да ти се поклоним, 0101    Је ли теби боље, господине, 0102    Што би ти се Мујо поклонио, 0103    Што би твојој руци полетио? 0104    Ако ти је боље, господине, 0105    Теби ће се Мујо поклонити 0106    А и твојој руци полетити, 0107    Јер ми се је за главу запело. 0108    Ево има дванаест година, 0109    Ти како си мене осужњио, 0110    Никад мене ни погледо ниси, 0111    Виш је мени мука додијала, 0112    Тавница је кућа необична, 0113    Ја се муци научио нисам, 0114    И ти знадеш, вридан господине. 0115    Вид’ де врат Мерданагић-Мује, 0116    Како га је халка преглодала, 0117    Вид’ де ногу Мерданагић-Мује 0118    И на њима троје букагије! 0119    Ово Мујо дурати не море. 0120    У ’во мојих дванаест година 0121    Још ме сунце није огријало, 0122    Јали сунце, јали мјесечина, 0123    Јал ме цини, јал одсици главу!“ 0124    Зацвилише сужњи у одаји: 0125    „Господине, брињски капетане! 0126    Ја нас цини, ја одсицај главе, 0127    Не враћај нас натраг у тавницу! 0128    Тад им вели брињски капетане: 0129    „Давор моји сужњи у одаји! 0130    Кад с’ молите мени код колина, 0131    Кад сте ми се тако покорили, 0132    Ја ћу васке јутрос уцинити: 0133    Хоћете ли дати дуговања, 0134    Сваки дати а за своју главу, 0135    Дуговања стотину дуката, 0136    Ја ћу свију отпуштити васке.“ 0137    Сви се њему сужњи поклонише, 0138    Поклонише, руци полетише: 0139    „Фала теби, вридан господине! 0140    Ми ћемо ти дати дуговање 0141    Свак за главу стотину дуката. 0142    Молимо се код колина твога, 0143    Сад нејмамо готових дуката, 0144    Да би т’ дали ми за своје главе, 0145    Дај на вјеру отпушти јунаке, 0146    Да збијамо теби дуговање, 0147    Кад речемо, да га донесемо.“ 0148    „ „Чујте, мојих тридесет сужања! 0149    Свакоме ћу књигу направити, 0150    Свак ће мени своју вјеру дати, 0151    Ја ћу васке на вјеру пуштити, 0152    Ето вами за пун мјесец дана, 0153    Дођите ми у петој недиљи, 0154    Донес’те ми моје дуговање. 0155    Хајде сваки својој домовини, 0156    Сваки проси главно дуговање 0157    По свој Лици и турској Крајини!“ “ 0158    Сви му сужњи вјеру зададоше. 0159    Кад отпушти тридесет сужања, 0160    Оста глава Мерданагић-Мује, 0161    А зацвили у одаји Мујо: 0162    „Господине, брињски капетане! 0163    Што ће глава Мерданагић-Мује? 0164    Што устављаш Мердаганић-Мују? 0165    Ја ме цини, ја главу одсици, 0166    Не враћај ме натраг у тавницу!“ 0167    Онда вели брињски капетане: 0168    „О Турчине Мерданагић-Мујо! 0169    Теби, Мујо, откупљења нејма, 0170    Док је твоја у животу глава. 0171    Знаш, Турчине Мерданагић-Мујо, 0172    Док си био у Радучу своме, 0173    Ти си често чету подизао, 0174    Често си ми Брињу саходио, 0175    Поробио, жалост оградио. 0176    Једноч ти си чету покупио, 0177    Сашо четом Брињу бијеломе, 0178    Поробио села око Бриња, 0179    Поробио, ватром запалио. 0180    Ја ти за то не би завидио, 0181    Не би, Мујо, тако је јунаштво. 0182    Ал си брата мога погубио, 0183    Мог Јована а брата млађега, 0184    Однио си главу на Удбину, 0185    Па је дао бегу за челенку; 0186    За то тебе отпуштати не ћу.“ 0187    „ „Све је тако, брињски капетане, 0188    Господине, тако је јунаштво! 0189    И он једноч војску покупио, 0190    Извео је на широку Лику, 0191    Поробио, ватром запалио, 0192    Тријест наших села попалио, 0193    Најстраг сашо до Радуча била, 0194    Попалио граду до бедена, 0195    И медресу нашу попалио, 0196    Погубио Омер-ефендију, 0197    А и тријест софти код његака, 0198    И мог млађег брата Хусеина, 0199    Снио главу Брињу каменоме, 0200    Господине, тако је јунаштво, 0201    И ја свога брата окајао. 0202    Ето т’ сабље, ево моје главе, 0203    Ти одсици главу са рамена, 0204    Господине, дошло ти је руке.“ “ 0205    Њему вели брињски капетане: 0206    „Све је тако, Мерданагић-Мујо! 0207    За то знаде брињски капетане, 0208    За то теби завидити не ћу. 0209    Ево има до дван’ест године, 0210    Како сам те метно у тавницу, 0211    Још се мени покорио ниси, 0212    Зацвилио у мојој тавници, 0213    Што т’ јутрос данку на подранку? 0214    Ал си гладан меса дебелога, 0215    Ал си жедан вина руменога, 0216    Што зацвили мени у тавници?“ 0217    „ „Господине, брињски капетане! 0218    Гладан нисам меса дебелога, 0219    Жедан нисам вина руменога, 0220    Да ми није мука додијала, 0221    Ни јутрос ти не би зацвилио; 0222    Ал је мени мука додијала, 0223    А тешко ме гвождје притиснуло, 0224    Ја веш гвождја поднити не могу, 0225    С отог сам ти јутрос зацвилило.“ 0226    Па се њему Мујо поклонио: 0227    „Господине и господски сине! 0228    Ја ме цини, ја главу одсици!“ 0229    Насмија се брињски капетане: 0230    „Љута змијо, Мерданагић-Мујо! 0231    Право мени у одаји кажеш, 0232    Турчине, то ти је јунучка. 0233    Кад је тако Мерданагић Мујо, 0234    Јутрос ћу те, Мујо, уцинити, 0235    Ако могнеш дати дуговање, 0236    Пуштит ћу те до Радуча твога: 0237    Хош ми дати ти за своју главу 0238    Готовине стотину дуката?“ 0239    „ „Хоћу, бане, ја за своју главу.“ “ 0240    „Хош ми дати, Мерданагић-Мујо, 0241    Златан ћурак личког Мустајбега, 0242    Десну руку гази-Ћејванаге, 0243    Дуг-доламу Врцић-бајрактара, 0244    Дати калпак Тале Личанина, 0245    Златна пуца диздарева сина, 0246    А челенке Ђулић-бајрактара, 0247    Ледењаке Маљковић-Стипана, 0248    Каквих пушак на свој Лици нејма?“ 0249    „ „Господине, брињски капетане! 0250    Све ћу дати ја за своју главу. 0251    Дај де мени листак књиге биле, 0252    Да ја књигу шаљем на Удбину, 0253    На Удбину личком Мустајбегу, 0254    Нек ми зове моју стару мајку, 0255    Нек продаје моје достојање, 0256    Моју јадну на Радучу кулу, 0257    Нек избија стотину дуката 0258    А за главу Мује јединога. 0259    Чини ми се, вридан господине, 0260    Да Личани пожалити не ће 0261    За ме дати тога дуговања. 0262    Најтеже је дати дуговање: 0263    Десну руку гази-Ћејванаге, 0264    Ледењаке Маљковић-Стипана. 0265    Вјеру ј’ дао Маљковић-Стипане, 0266    Да он не да својих ледењака 0267    Ни за каква на оџаку сина, 0268    Ја брез ране, ја брез мртве главе. 0269    Ал ми с’ чини, вридан господине, 0270    Да пушака пожалити не ће 0271    А за главу Мерданагић-Мује. 0272    Не ће ага руке пожалити, 0273    Одризати из рамена руку 0274    За свог побру Мерданагић-Мују.“ “ 0275    Када брињски чуо капетане: 0276    „Ето т’, Мујо, листак књиге биле! 0277    Пиши књигу, како теби драго, 0278    Приварит ћеш брињског капетана.“ 0279    „ „Господине, приварити не ћу. 0280    Ја ћу билу књигу направити, 0281    Ти је бегу шаљи на Удбину, 0282    Причекај ме за петнаест дана, 0283    Ти причекај дуговања мога. 0284    У недиљу до петнаест дана 0285    Да не стигне моје дуговање, 0286    Ево главе Мерданагић-Мује, 0287    Онда ради, шта је теби драго.“ “ 0288    Прави б’јелу књигу на колину 0289    А на руке бегу удбињскоме. 0290    Даде књигу брињском капетану, 0291    Посла књигу брињски капетане. 0292    Када књига стиже на Удбину. 0293    Грозне бегу сузе ударише 0294    Гледајући књигу у беглуку. 0295    Механа је пуна Удбињана, 0296    До њег сједи гази-Ћејванага, 0297    Медју њима Маљковић-Стипане, 0298    До њег сиди Диздаревић Мехо, 0299    Бега седам двори бајрактара, 0300    Медју њима Тале Личанине, 0301    Сваки мучи, ништа не дивани. 0302    Бегу вели гази-Ћејванага: 0303    „Чија ти је књига, Мустајбеже?“ 0304    Њему беже вели у механи: 0305    „Чујте, браћо, у беглуку моме! 0306    Ово ј’ књига од бриња камена. 0307    Од нашега Мерданагић-Мује, 0308    Посло ми је брињски капетане.“ 0309    Па им књигу наустице каже: 0310    „Ево нашег Мерданагић-Мује 0311    У тавници брињског капеана, 0312    Јиош је Муји у животу глава, 0313    Уцини га брињски капетане, 0314    Ово ј’ књига пораз дуговања 0315    За Мујину на рамену главу: 0316    Готовине стотину дуката, 0317    Да Мујино продам достојање; 0318    Ишће ћурак бега Удбињскога, 0319    Дуг-доламу Врцић-бајрактара, 0320    Ишће калпак Тале Будалине, 0321    Златна пуца диздарева сина, 0322    Каквих пуца на свој Лици нејма, 0323    И челенке Ђулић-бајрактара; 0324    Ево хала и жалости тешке, 0325    Десну твоју, Ћејванага, руку, 0326    Да одрижеш руку из рамена, 0327    Да је шаљеш Брињу каменоме, 0328    Ледењаке Маљковића мога, 0329    Каквих пушак на свој Лици нејма, 0330    То је Муји главно дуговање. 0331    Реко ми је брињски капетане 0332    Причекати до петнаест дана; 0333    Да не стигне Муји дуговање 0334    У недиљу а до икиндије, 0335    Оде глава Мерданагић-Мује! 0336    Сад што ћемо, моји Удбињани! 0337    Како ћемо Мују избавити, 0338    Хоћемо ли дати дуговање?“ 0339    Сваки мучи, ништа не дивани. 0340    Њему вели гази-Ћејванага: 0341    „Наш Мустајбег у беглук-механи! 0342    Ако ћемо дати дуговање, 0343    Ни ја руке пожалити не ћу, 0344    Одризати из рамена руку 0345    А за главу Мерданагић-Мује, 0346    Ја през руке бити на Удбини.“ 0347    Стаде вика Тале Личанина: 0348    „Чуј, Мустајбег, од све Лике главо! 0349    Кад ти ћурка пожалити не ћеш, 0350    Ја би калпак на ватру бацио, 0351    Камо л’ не би дао дуговање 0352    За свог побру Мерданагић-Мују! 0353    Ал Мустајбег, од све Лике главо! 0354    Кад ми тако дамо дуговање 0355    За нашега Мерданагић-Мују, 0356    То ће с’ чути на четири стране, 0357    Свак ће с’, беже, с нами пошалити, 0358    Пошалити, наске спомињати, 0359    Шалит ће се с нами Котарани 0360    Све пијући по Котару вино: 0361    Вид’ де нама бега удбињскога 0362    И његових по Лици јунака, 0363    Куд дадоше главно дуговање! 0364    Они шаљу робу са себека, 0365    Шаљу десне из рамена руке 0366    А за главу Мерданагић-Мује, 0367    А не могу Мује избавити. 0368    Ради, беже, како теби драго, 0369    Још упитај Маљковић-Стипана, 0370    Хоће л’ дати своје ледењаке?“ 0371    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0372    „Наш Мустајбег, од све Лике главо! 0373    Ја не жалим малих ледењака 0374    За најгорег на Лици јунака, 0375    Ја камо ли за мог побру Мују. 0376    Чуј ме, беже, што Стипан говори, 0377    Ја сам вјеру дао од себека, 0378    Да ја не дам својих ледењака 0379    Ни за једног на оџаку сина, 0380    Ја брез ране, ја брез мртве главе. 0381    Сад ја не дам малих ледењака 0382    Ни за главу Мерданагић-Мује. 0383    Кад је тако брињски капетане, 0384    Кад је тако Муји кидисао, 0385    Ја ћу саћи Брињу каменоме, 0386    Видит кулу брињског капетана, 0387    Онда ћу му дати ледењаке.“ 0388    То му рече, а на ноге скочи. 0389    Стаде вика диздарева сина: 0390    „Маљковићу, Богом побратиме! 0391    Ја ћу с тобом Брињу каменоме.“ 0392    А повика лички Мустајбеже: 0393    „Стани, сине, Маљковић-Стипане! 0394    И ја ћу с тобом Брињу каменоме, 0395    Док подигнем на Удбини војску.“ 0396    Бегу вели Маљовић-Стипане: 0397    „Диж’ је, беже, како теби драго! 0398    Тамо ћу се с тобом састанути, 0399    Кад се спуштиш Брињу бијеломе, 0400    Само немој заметнути кавге, 0401    Док не чујеш на кули прангију.“ 0402    Оде Стипан својој домовини. 0403    Подиже се лички Мустајбеже, 0404    Да подиже сву широку Лику, 0405    Он повика тридесет делија: 0406    „Јаш’те, дјецо, ате племените, 0407    Гоните их по широкој Лици, 0408    По паланках и личких градових, 0409    Нос’те хабер личког Мустајбега: 0410    Ко год ата храни на јаслама, 0411    А од ове у другу суботу 0412    Нек осване код воде Црваћа, 0413    Ваља поћи Брињу каменоме.“ 0414    Да видимо Маљковић-Стипана! 0415    У Стипана мировања нејма. 0416    Док он садје до оџака свога, 0417    Он облачи каурско одило, 0418    Ка сердари носе по Котарих, 0419    А појаха врана великога, 0420    Па отишће низ Лику широку. 0421    Кад он Лици на обалу сиђе, 0422    Дочека га Диздаревић Мехо 0423    И побро му Тале Личанине 0424    Под бучови и црни шкрљаци. 0425    Насмија се Маљковић-Стипане: 0426    „Хоћемо ли, оба побратима, 0427    Хоћемо ли Брињу бијеломе, 0428    Једа нашег бега удбињскога, 0429    Хоће ли нам индат учинити?“ 0430    Отискоше низ Лику Рибнику, 0431    Крај Рибника ате проћераше, 0432    Окренуше под Корин-планину, 0433    Вишсе тавна ноћца уноћала. 0434    Вишта ј’ глава Маљковић-Стипана, 0435    Прике стазе знаде у планини, 0436    Куд ће билу Брињу окрећати. 0437    Сву ноћ они љуто путовали. 0438    И Оточац били надметнуше, 0439    И Гаштицу воду прометнуше, 0440    Отискоше Брињу каменоме, 0441    До у јутро, док се роди сунце, 0442    Стиже Стипан својој посестрими. 0443    Дочека га Пава крчмарица. 0444    Разхахаше сва три побратима, 0445    Изведе их Пава у одају, 0446    А прид побре толу поставила, 0447    Разложише побре пити вино, 0448    Онда вели Пава крчмарица: 0449    „Маљковићу, Богом побратиме! 0450    Ево има за годину дана, 0451    Тебе нејма Брињу каменоме, 0452    Побратиме, што с’ од тебе ради, 0453    Што с’ ми сашо Брињу каменоме?“ 0454    „ „Давор, Паво, моја посестримо! 0455    Ј асам сашо Брињу каменоме 0456    Потражити побратима свога 0457    У тавници брињског капетана, 0458    Да упитам брињског капетана, 0459    За кога су моји ледењаци.“ “ 0460    Насмија се Пава крчмарица: 0461    „Побратиме, немој будалити! 0462    Тврда ј’ кула, око ње авлија, 0463    Куле му чува шездесет платника, 0464    А прид њима Тома харамбаша. 0465    Знаш ли главу брињског капетана, 0466    Да га грђег у свем Брињу нејма! 0467    Тако Мује избавити не ћеш 0468    Ја през ране, ја през мртве главе, 0469    Мореш лудо изгубити главу, 0470    Ено Мује у кули каменој. 0471    Откако је Мују уцинио, 0472    Извадио Мују из тавнице, 0473    Па је њега метно у одају, 0474    Добро држи Мерданагић-Мују, 0475    Реко му је брињски капетане 0476    Чекати му главно дуговање 0477    У недиљу а до икиндије. 0478    Да не стигне Муји дуговање, 0479    Онда ће му кидисати глави. 0480    Ти послушај своје посестриме, 0481    Како ћете Мују избавити: 0482    У њег има кићена дивојка, 0483    Ружа липа брињског капетана, 0484    Да је липше у свем Брињу нејма. 0485    Ружица је моја посестрима, 0486    Твога сам јој сина нафалила, 0487    Твога Јову, сина најмлађега, 0488    Она му је своју вјеру дала, 0489    Да б’ му љуба била код колина, 0490    Ако не би кићене дивојке, 0491    Тако Мује избавити не ћеш, 0492    Ван да би му кулу запалио. 0493    Ја ћу теби Ружу добавити, 0494    Ноћас ће ми у походе сићи, 0495    Сваку ноћ ми долази дивојка.“ 0496    Насмија се Тале Личанине: 0497    „Давор Паво, наша посестримо! 0498    Све је тако, наша посестримо, 0499    Ми ћемо те, сестро, послушати, 0500    Црна с’ гора разбити не може, 0501    Не ће Тале замећати кавге.“ 0502    Вас дан они хладно пише вино. 0503    Кад се тавна уноћала ноћца, 0504    Пава никад да мирује не ће, 0505    Већ добави кићену девојку. 0506    Кад ускочи Ружа у одају, 0507    Стипану је полетила руци, 0508    У оби га пољубила руке, 0509    Њему вели кићена дивојка: 0510    „Сад ми кажи, Маљковић-Стипане! 0511    Што ме зовеш у халват-одају?“ 0512    Њојзи вели Маљковић-Стипане: 0513    „Липа Ружо, кићена дивојко! 0514    Једа побру Мерданагић-Мују, 0515    Је ли побри у животу глава?“ 0516    Њему вели кићена дивојка: 0517    „Ено т’ побре у халват-одаји, 0518    Ја сам њему вечерати дала, 0519    Вавик му је у жиовоту глава.“ 0520    „ „Камо т’ ћаћа, брињски капетане? 0521    Хајд’ ме води, гдје ти ћаћа спава, 0522    Да му дадем своје ледењаке 0523    А за главу побратима свога.“ “ 0524    Њему вели кићена дивојка: 0525    „Богом ћаћа, Маљковић-Стипане! 0526    Сад не могу ја до ћаће доћи, 0527    Лего ми је ћаћа у одаји. 0528    Ван послушај кићене дивојке: 0529    Ти се продји брињског капетана! 0530    Ван те молим као ћаћу свога, 0531    Ја сам вјеру дала од себека, 0532    Вјеру дала својој посестрими, 0533    Да ћу т’ снаша бити у оџаку, 0534    Твоме Јови бити вирна љуба. 0535    Ако ’ш мени своју вјеру дати, 0536    Да ћеш мене на Лику понити, 0537    Свога Јову са мном оженити, 0538    Ја ћу теби побру избавити.“ 0539    Насмија се Тале Личанине: 0540    „Липа Ружо, кићена дивојко! 0541    Ево т’ вјера Тале Личанина: 0542    Ако биду у животу главе, 0543    Стипан тебе остављати не ће.“ 0544    Све се смије Маљковић-Стипане! 0545    „Не будали, Тале Личанине! 0546    Не просимо овуд дивојака, 0547    Ван тражимо побратима мога.“ 0548    „ „Не будали, Маљковић-Стипане! 0549    Слушат ћемо наше посестриме 0550    И Ружице кићене дивојке, 0551    Па да ћемо погубити главе.“ “ 0552    Њима вели кићена дивојка: 0553    „А мој стриче, Тале Личанине! 0554    Послушај де кићене дивојке: 0555    Липо вам је у овој одаји, 0556    Вам ће бити пића изобила 0557    Код Павице ове крчмарице, 0558    Из беглука кићене Ружице, 0559    Чекат ћемо овде до недиље. 0560    Када буде у очи недиље, 0561    Надајте се кићеној дивојци; 0562    Када биде ноћи по поноћи, 0563    Држ’те своје ате опремите, 0564    Да бјежимо од Бриња камена. 0565    Ја ћу украст брата од матере, 0566    Брата Марка од љета четири, 0567    Понит ћемо на Удбину Марка. 0568    Ако буду у животу главе, 0569    Те садјемо здраво на Удбину, 0570    Онда ће ти Мују повратити.“ 0571    Насмија се Тале Личанине: 0572    „Хоћу, секо, како теби драго!“ 0573    Оде липа кићена дивојка, 0574    Остадоше сва три побратима. 0575    Онда вели Маљковић-Стипане: 0576    „Побратиме, Тале Личанине! 0577    Што ти рече кићеној дивојци? 0578    Могла би нас приварити Ружа, 0579    Отказати ћаћи на оџаку.“ 0580    А повика Пава крчмарица: 0581    „Побратиме, Маљковић-Стипане! 0582    Тврда ј’ вјера кићене Ружице, 0583    Тврдја вјера нег студена ст’јена.“ 0584    „ „Немој, Паве, моја посестримо! 0585    Када буде украсти дивојку, 0586    Побратиме, то није јуначка!“ “ 0587    Насмија се Тале Личанине: 0588    „Не будали, Богом побратиме! 0589    Једна ј’ хила велико јунаштво, 0590    Нико за то завидити не ће. 0591    Чекат ћемо кићене дивојке, 0592    Јер Оточац ваља прометнути.“ 0593    Све се смије Маљковић-Стипане. 0594    Побратими хладно пију вино, 0595    Сваку има ноћцу долази дивојка, 0596    Па их пита кићена дивојка: 0597    „Је л’ вам липо на конаку овде?“ 0598    Све се смије Тале Личанине: 0599    „Липо нам је, кићена дивојко! 0600    Добро нам је, и бољем се надам, 0601    Кда год тебе видим у одаји. 0602    Да је Оточац како прометнути, 0603    Лако би се на Лику изашло.“ 0604    Насмија се кићена дивојка: 0605    „Не старај се, Тале Личанине! 0606    Оточац је лако прометнути, 0607    Да ј’ утећи Сињцу уз Дражице, 0608    Провест ће вас кићена дивојка.“ 0609    „ „Липа Ружо, кићена дивојко! 0610    Гаштицу је мука прибродити.“ “ 0611    „Не старај се, Тале Личанине, 0612    Провест ће вас на ћуприју Ружа, 0613    Крај чардака Јован-харамбаше.“ 0614    „ „А Ружице, кићена дивојко! 0615    Ти проведи Талу на ћуприју, 0616    Ја ћу тебе свести на Удбину.“ “ 0617    Веш дан по дан и недиља дође. 0618    Када било у очи недиље, 0619    Виш им пола ноћи прометнуло, 0620    Све погледа Тале Личанине, 0621    Вавик хода Пава крчмарица, 0622    А вели јој Тале Личанине: 0623    „Крчмарице, наша посестримо! 0624    Веш је пола ноћи прометнуло, 0625    Ово нејма кићене дивојке, 0626    Приварит ће кићена дивојка.“ 0627    „ „Побратиме, приварити неће, 0628    Сад ће доћи кићена дивојка, 0629    Спремајте се у мојој одаји, 0630    Ја ћу ваше ате опремити.“ “ 0631    Побратими на ноге скочише, 0632    Спремају се сва три побратима. 0633    Док с’ спремише момци у одаји, 0634    Ал одаји врата полетише, 0635    Кад на врата ускочи дивојка, 0636    У нарамку она носи д’јете, 0637    Лудо д’јете санак приварио, 0638    У билу га свилу замотала, 0639    Стипану га метну преко крила: 0640    „А мој ћаћа, Маљковић-Стипане! 0641    Ето теби брата Маријана, 0642    Ето т’ главе Мерданагић-Мује, 0643    За њег мореш Мују избавити, 0644    Дат ће т’ ћаћа Мерданагић-Мују 0645    И још уз њег мала готовога, 0646    Јер он нејма нег Марка једнога. 0647    Већ устајте, викат походити, 0648    Близо се је зора прикучила, 0649    На ћуприју ваља прегазити.“ 0650    Дигоше се сва три побратима, 0651    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0652    „Узми, Тале, Марка нејакога! 0653    Ти ћеш Марка, а ја ћу дивојку, 0654    Ја понити снаху на гаврану. 0655    Не шали се, Богом побратиме! 0656    Чувај добро на кулашу д’јете, 0657    Немој, Тале, оставити Марка, 0658    Јер ћу т’ мртвом говорити главом.“ 0659    „ „Побратиме, не старај се с тиме!“ “ 0660    Њима вели Диздаревић Мехо: 0661    „Хајмо, браћо, у сто добрих часа, 0662    Ви понес’те Марка и дивојку! 0663    Ако вами буде до потребе, 0664    Мехо ће вас плећи заклонити. 0665    Док чујете диздарева сина, 0666    Не бојте се себи, побратими!“ 0667    Саскакаше у халват-авлију, 0668    У авлији коње појахаше, 0669    Носи Тале Марка на кулаша, 0670    Стипан меће за собом дивојку: 0671    „Држ’ се добро на коњу, дивојко, 0672    Јер ти зора не знаш гавранова.“ 0673    Испрати их Пава крчмарица: 0674    „Хајде, браћо, у сто добрих часа!“ 0675    Отискоше сва три побратима, 0676    Хитро гоне до Оточца била. 0677    Кад стигоше до Оточца била, 0678    Истом била зора обилила. 0679    На ћуприју коње наћераше, 0680    Стоји вика кићене дивојке: 0681    „Службениче, Јован-харамбаша, 0682    Обори ми чекму на ћуприји! 0683    Ја сам јутрос рано подранила, 0684    Ја сам пошла кули од камена 0685    Свом ујаку Сињанин-Гаврану.“ 0686    Опази је Јован-харамбаша, 0687    Стаде вика Јован-харамбаше: 0688    „Стан’, почекај, моја посестримо! 0689    Ето мога Саве службеника, 0690    Оборит ће чекму на ћуприји.“ 0691    А искака Сава службениче, 0692    Он обори чекму на ћуприји, 0693    Њему Стипан добро јутро викну, 0694    А на чекму наћера гаврана, 0695    Крај њег Тале проћера кулаша, 0696    У том Мехо најаха дората. 0697    Кад погледа Сава службениче, 0698    Он опази на коњу дивојку, 0699    А повика Јову харамбашу: 0700    „Злот и сио и вино попио! 0701    Пројаха ти сердар на гаврану, 0702    Он пронесе на коњу дивојку, 0703    Ја је Турчин, ја је турска раја.“ 0704    Крај њег Мехо протишће дората. 0705    Харамбаша на ноге скочио. 0706    Док искака Јован из чардака, 0707    Пригазие ати на ћуприји, 0708    А на кули отрже прангија, 0709    А на кули брињског капетана, 0710    На Оточцу пукоше топови, 0711    Заврже се код Оточца ларма, 0712    Од Оточца и Бриња камена. 0713    Побигоше сва три побратима, 0714    Повикује кићена дивојка: 0715    „Гон’, Стипане, врана великога! 0716    За нами се ларма подигнула, 0717    Ни ’ш изнити, ни главе однити, 0718    Дочекат ће двије харамбаше, 0719    Дочекати Сињцу у Дражици, 0720    Једно Сава, а друго Остоја, 0721    С њима двама шездесет платника, 0722    Сустигнут ће наше Оточани.“ 0723    Њојзи вели Маљковић-Стипане: 0724    „Не будали, кићена дивојко! 0725    Ја с’ не бојим двију харамбаша, 0726    А ни ваших бисних Оточана, 0727    Док је мени бега удбињскога.“ 0728    Све оточки пуцају топови, 0729    Диже с’ ларма са четири стране, 0730    Опазише оби харамбаше, 0731    У стазу се они појагмише, 0732    Да ујагме стазу у планини, 0733    Ал удари лички Мустајбеже, 0734    Ширимице с војском ударио. 0735    Кад видише оби харамбаше, 0736    Чује с’ нара личког поглавара: 0737    „Хала дјецо, лички соколови! 0738    Завргла се код Оточца ларма, 0739    Погинут ће Маљковић-Стипане.“ 0740    Када чуше оби харамбаше, 0741    Харамбаше крају прибигоше, 0742    Стоји вика Саве харамбаше: 0743    „Бјеж’мо, браћо, крају у планину! 0744    Намама је Маљковић-Стипана, 0745    А дочека бега удбињскога, 0746    Лудо ћемо посијати главе.“ 0747    Утекоше оби харамбаше, 0748    А већ био данак освојио, 0749    Ширимице војска ударила, 0750    А плануше куће сиромашке, 0751    Рое, пале, тешку жалост граде. 0752    Кад већ био данак освојио, 0753    Бан оточки војску заставио 0754    Повикује млад оточки бане: 0755    „Свак на миру, док се роди сунце! 0756    Намама је Маљковић-Стипана, 0757    А војска је бега удбињскога, 0758    Изгорише села по крајевих.“ 0759    Док је бане војску заставио, 0760    У том беже на поље изидје. 0761    Кад опази Маљковић-Стипана, 0762    Стоји вика личког Мустајбега: 0763    „Стан’те, дјецо, моји соколови! 0764    Ето нашег Маљковић-Стипана! 0765    Стипану је у животу глава. 0766    Ен’ уз њега двају побратима, 0767    Ко кад Стипан носи дивичицу! 0768    Изашо је од Оточца бане, 0769    Збија с’ војска са четири стране, 0770    Нашег даље помицања нејма, 0771    Док видимо Маљковић-Стипана.“ 0772    Кад му стиже Маљковић-Стипане 0773    И за собом донесе дивојку, 0774    Њему вели лички Мустајбеже: 0775    „Гдје си, сине, Маљоквић-Стипане? 0776    Јесте л’, побре, здраво и весело? 0777    Једа нашег Мерданагић-Мују?“ 0778    „ „Здраво, беже, јесмо и весело, 0779    Још је Мујо у Брињу камену, 0780    Лако ћемо Мују избавити, 0781    Мињат ћемо, беже, дуговање. 0782    Ево Марка брињског капетана, 0783    Њега носи Тале Личанине.“ “ 0784    „Чија ти је на коњу дивојка?“ 0785    „ „Ово ј’ Ружа брињског капетана, 0786    Ја је носим својој домовини, 0787    Да оженим на оџаку сина. 0788    Да нам не би кићене дивојке 0789    И Павице моје посестриме, 0790    Ни нас, беже, ти не би видио, 0791    Камо л’ побру Мерданагић-Мују. 0792    Ти застави силновиту војску, 0793    Ено ј’ бане војску заставио, 0794    Да видимо, што бане говори!“ “ 0795    Ту је беже заставио војску. 0796    Кад се бегу искупила војска, 0797    Док су скрајња села поробили, 0798    Врло му се изгрдила војска, 0799    Погинуло стотину коњика, 0800    Све бегових најбољих јунака. 0801    Двиста својих носе рањеника, 0802    Али беже добро задобио, 0803    Ујагмили тријест дивојака 0804    И шездесет сужањ савезатих. 0805    Док мртваце своје изнесоше, 0806    Изнесоше, па их покопаше, 0807    У том стиже брињски капетане, 0808    Па он вели оточкоме бану: 0809    „Што си, бане, војску заставио? 0810    Видиш бега, а видиш Личана?“ 0811    „ „Сад ми кажи, брињски капетане, 0812    Што је било око твоје куле?“ “ 0813    „Господине од Оточца бане! 0814    Нико ми је сина ујагмио 0815    И Ружицу моју јединицу, 0816    Ја би лако Ружу преболио, 0817    Ал не могу сина јединога, 0818    Ја ћу данас повратити сина, 0819    Ја ћу своју изгубити главу. 0820    Вакат ти је јутрос ударати, 0821    Погорише села по крајевих, 0822    Да се с Турци јутрос погодимо, 0823    Да ми мушки погубимо главе!“ 0824    Устави га од Оточца бане: 0825    „Господине брињски капетане! 0826    Ти послушај оточкога бана, 0827    Немој јопе замећати кавге, 0828    Доста ј’ кавге код Оточца било. 0829    Ено ј’ беже заставио војску, 0830    Да дочека бана оточкога, 0831    Однесе ти сина јединога, 0832    Ја сам чуо, а видио нисам, 0833    Однесе га Маљковић-Стипане. 0834    Да питамо бега удбињскога, 0835    Би ли твога повратио сина, 0836    Ја ћу њему књигу оправити.“ 0837    Па он бегу књигу направио: 0838    „Чуј Мустајбег, од све Лике главо, 0839    Ето т’ књига бана оточкога! 0840    Што подиже силновиту војску, 0841    Попали ми села по крајевих, 0842    Мустајбеже, тако је јунаштво! 0843    И ја тако изгонио војску, 0844    Робио села по широкој Лици. 0845    Кажи мени, лички Мустајбеже! 0846    Ко ујагми сина јединога, 0847    Маријана брињског капетана 0848    И Ружицу кићену дивојку? 0849    Ево мога брињског капетана, 0850    Немој Марку кидисати глави, 0851    Поврати га за новце готове, 0852    Све ће дати он за сина свога. 0853    Што сте тамо робља заробили, 0854    Немојте им тамо кидисати, 0855    Дивојака на силу турчити, 0856    Која хоће, ја ти јој не браним, 0857    Која не ће, поврати дивојку, 0858    Уцини је за новце готове, 0859    Ја сам теби тако повраћао.“ 0860    Када књига стиже Мустајбегу, 0861    Књигу каже лички Мустајбеже: 0862    „Вид’те књиге бана оточкога! 0863    Ишће Марка за новце готове, 0864    Да повраћам кићене дивојке. 0865    Ја сам реко, ни порећи не ћу, 0866    Ја на силу турчити их не ћу. 0867    Довед’те ми кићене дивојке, 0868    Да упитам кићене дивојке, 0869    Јесу л’ каил Лику населити?“ 0870    Доведоше тријест дивојака, 0871    Њима вели лички Мустајбеже: 0872    „Право каж’те, кићене дивојке! 0873    Је л’ вам сила, али воља липа?“ 0874    Њему вели тријест дивојака: 0875    „Господине, лички Мустајбеже! 0876    Ми ни једна за Турчина не ће, 0877    Цини наске за новце готове!“ 0878    Насмија се лички Мустајбеже: 0879    „Фала вами, кићене дивојке! 0880    Кад ви вјере проминит не ћете, 0881    Башт сте праве господске дивојке. 0882    Лако ће вас беже уцинити: 0883    За вас паре ни динара не ћу, 0884    Свака ћете својој домовини, 0885    Ви с’ удај’те, куд је вами драго. 0886    Што је мушко овди засужњито: 0887    Ето сужањ, а ето Личана, 0888    Нек их цине за новце готове!“ 0889    А повика Маљковића свога: 0890    „Крило моје, Маљковић-Стипане! 0891    Сад је твоја уцинити Марка 0892    И Ружицу брињског капетана, 0893    Ето тебе, ето капетана! 0894    Само кажи, да отпишем бану.“ 0895    А полети кићена Ружица: 0896    „Мустајбеже, ја ти љубим руку, 0897    Мене, беже, цинити немојте! 0898    Ја веш не ћу Брињу бијеломе, 0899    Веш Стипану на широку Лику, 0900    Ја му снаша бити на оџаку. 0901    Пиши књигу бану оточкоме, 0902    Да ја не ћу Брињу бијеломе.“ 0903    Онда вели Маљковић-Стипане: 0904    „Пиши књигу пријатељу моме, 0905    Пријатељу, брињском капетану: 0906    Нек ми даде он за сина свога 0907    Готовине триста маџарија 0908    И мог побру Мерданагић-Мују 0909    Из тавнице трин’есте године, 0910    Ружице му повратити не ћу. 0911    Ако таког не да дуговања, 0912    Не ћу њему повратити сина, 0913    Онда у нас пријатељства нејма.“ 0914    Таку беже књигу направио, 0915    А на руке оточкоме бану, 0916    И уз књигу опреми дивојке: 0917    „Ето т’ књига личког Мустајбега, 0918    Ето т’, бане, тријест дивојака! 0919    Ја ти за њих не ћу дуговања. 0920    Што је мушка робља заробито, 0921    Ја га овде повраћати не ћу, 0922    Ето сужањ, а ето Личана! 0923    Нек свак цини свога невољника, 0924    Нико ником кидисати не ће, 0925    Кажи књигу брињском капетану!“ 0926    Стиже књига оточкоме бану 0927    И уз књигу тријест дивојака. 0928    Кад бан види, што с’ у књизи пише, 0929    Књигу каже брињском капетану, 0930    Када чуо брињски капетане, 0931    Он повика Саву службеника: 0932    „Јаши, Сава, зечка великога! 0933    Лети тамо личком Мустајбегу, 0934    Нек причека у пољу зеленом, 0935    Док пошаљем кули од камена, 0936    Док добавим Мерданагић-Мују, 0937    Имам триста готових дуката. 0938    Поздравит ћеш пријатеља мога: 0939    Ружицу ћу њему поклонити, 0940    Кад је Ружа тамо одабрала 0941    Б’јеле дворе Маљковић-Стипана, 0942    Нек је води, како њему драго! 0943    То ми није мило пријатељство, 0944    Али се је тако догодило, 0945    Марко не ће на широку Лику.“ 0946    Оде Сава личком Мустајбегу, 0947    Тако каже личком Мустајбегу, 0948    Све се смије лички Мустајбеже: 0949    „Хајде, Сава, кажи капетану, 0950    Чеко би га за недиљу дана, 0951    Камо л’ не ћу њега причекати, 0952    Док пошаље кули од камена.“ 0953    Вели њему Маљковић-Стипане: 0954    „Службениче пријатеља мога! 0955    Поздравит ћеш пријатеља мога, 0956    Нек с’ не љути на свог пријатеља, 0957    Дивојка је тако одабрала. 0958    Да нам не би кићене дивојке, 0959    Како б’ Стипан Марка ујагмио 0960    И за њега побру избавио?“ 0961    Кад се врати Сава службениче, 0962    Тако каже брињском капетану, 0963    Све се смије брињски капетане: 0964    „Вид’ де, бане, пријатеља мога! 0965    Нек ми врати сина јединога, 0966    А Ружице ни жалити не ћу. 0967    Лети, Сава, кули од камена, 0968    Ти поведи Мерданагић-Мују, 0969    Обуц’те му моје одијело, 0970    А под јега подметни алата, 0971    Нек га јаше по широкој Лици, 0972    Нека виде по Лици Личани, 0973    Како сам ја Мују даровао.“ 0974    Оде Сава Брињу каменоме, 0975    Опремише Мерданагић-Мују, 0976    А под Мују подврже алата, 0977    Доведе га брињском капетану. 0978    Њему вели брињски капетане: 0979    „Љута гујо, Мерданагић-Мујо, 0980    Оста твоја на рамену глава! 0981    Ти превари брињског капетана, 0982    Ја т’ уциних у Брињу камену, 0983    Ја сам знао, дуговања нејма, 0984    Док је твојих таких побратима. 0985    Мол’ се Богу, Мерданагић-Мујо, 0986    А за здравље Маљковић-Стипану 0987    И Ружици, мојој јединици, 0988    Никад Лике ти не би видио. 0989    Хајд’, Турчине, у сто добрих часа! 0990    Ја ћу с тобом Мустајбегу доћи, 0991    Још ето ти стотину дуката, 0992    То је теби дара од менека. 0993    Када садјеш до Радуча свога, 0994    Нек покрпиш кулу на Радучу, 0995    Врло ти је кула оветшала 0996    Брез тебека за дван’ест година.“ 0997    „ „Фала теби, вридан господине, 0998    А на дару и поштењу твоме. 0999    И ти знадеш, вридан господине, 1000    Да през смрти умирања нема.“ “ 1001    Подиже се брињски капетане, 1002    А појаха велика кулаша, 1003    Уз њег пође стотину коњика, 1004    Отискоше уз поље зелено 1005    До ордије личког Мустајбега, 1006    Придаде му Мерданагић-Мују: 1007    „Ето т’, беже, Мерданагић-Мујо, 1008    Дајте мени Марка јединога!“ 1009    Згледаше се у коледи Турци, 1010    Дадоше му сина Маријана, 1011    Маријана добро дароваше: 1012    Ники му пење од злата челенку, 1013    Ники му даје токе и илике, 1014    Гдјеко даје мекане цекине, 1015    Бег му даје ћурак са рамена, 1016    Каква ћурка на ћенару нејма. 1017    Стипан даде златне џевердаре, 1018    Што их врану носи у облуку: 1019    „Ето т’ моји мали џевердари! 1020    А ја не дам својих ледењака, 1021    Пријатељу, немој завидити, 1022    Волио би главу изгубити, 1023    Него дати своје ледењаке.“ 1024    Па потече брињском капетану, 1025    Пријатељи па се загрлише, 1026    У јуначко лице пољубише. 1027    Када види брињски капетане, 1028    Како њему сина дароваше, 1029    Он повика бега удбињскога: 1030    „Чуј Мустајбег, од све Лике главо! 1031    Кад изидјеш на широку Лику, 1032    Тамо ј’ мојих тридесет сужања, 1033    Отишли су пораз дуговања, 1034    Још је вакта за петнаест дана, 1035    Да донесу мени дуговање, 1036    Сваком кажи на широкој Лици: 1037    Ко је моје збио дуговање, 1038    Нек не носи мени дуговања. 1039    Сваком ћу га, беже, поклонити, 1040    Ја ни од ког дуговања не ћу, 1041    Кад сте ’вако мене проштимали, 1042    Маријана мога даровали. 1043    Ето вами осталих сужања, 1044    Ви их цин’те, како вами драго, 1045    Немојте само кидисати глави. 1046    Што с’ добио овде, Мустајбеже, 1047    Гони благо на широку Лику, 1048    Па га дили, како теби драго! 1049    Ко погино, тако је јунаштво.“ 1050    Када чуо лички Мустајбеже, 1051    Он погледа по својих Личаних, 1052    Згледају се личке набодице, 1053    Повикаше личке набодице: 1054    „Стан’ почекај, вридан господине, 1055    Фала теби на господству твоме! 1056    Кад поклањаш сужњем дуговање, 1057    Ево теби шездесет сужања. 1058    Ко је жива сужња уфатио, 1059    Враћа ти га през паре динара 1060    Раз хатора и поштења твога, 1061    Води их тамо до Оточца била, 1062    Ми добитка натраг не враћамо.“ 1063    Вратише му шездесет сужања, 1064    Њима вели брињски капетане: 1065    „Фала вами, личке набодице! 1066    Ја добитка ни враћати не ћу. 1067    Нико томе завидити не ће, 1068    Тако нам је наше војевање: 1069    Што с’ добије, да с’ натраг не враћа, 1070    Ко уфати сужња невољника, 1071    Нек га пушта за новце готове, 1072    Ко погине, тако је јунаштво.“ 1073    Стоји вика личког Мустајбега: 1074    „О Личани, моји соколови! 1075    За то ће вас беже даровати, 1076    Кад сте ми тако образ освитлали, 1077    Капетану сужње повратили, 1078    Нек с’ спомиње, док је овог свита, 1079    Како смо се липо састанули, 1080    За љубаву сужње проминили.“ 1081    Поврати се брињски капетане, 1082    Оде бану и Оточцу билу, 1083    Бег подиже силновиту војску, 1084    Оде беже на широку Лику, 1085    Кад Мустајбег на Удбину дође, 1086    Сав добитак на хрпу санише, 1087    Сваком беже право подилио: 1088    Све на здрава даде под једнако, 1089    На рањена по два паја даје, 1090    Ко погино, по пет паја даје, 1091    Нек му дјеца на оџаку знаду, 1092    За што им је погинуо бабо. 1093    Оженише Стипанова сина. 1094    Тад су они танач уфатили: 1095    Ко ујагми кићену дивојку, 1096    Ако није за вољу дивојци, 1097    Да јој нико силе не учини, 1098    Да је врати за новце готове; 1099    Ко уфати сужња савезата, 1100    Да ни њему не кидише глави, 1101    Да га цини за новце готове.